STRAH I BEZNA\u0110E \u2013 STARI NEPRIJATELJI U NOVOM NAPADU<\/p>\n\n\n\n
Situacija u kojoj smo se na\u0161li zbog pandemije koronavirusa otvorila je vrata da pored virusa u\u0111u i na\u0161i stari neprijatelji sa kojima se stalno borimo. Nekad ih oteramo, znaju da se vrate; nekad ih pobedimo, nekad oni nas savladaju. Svejedno se uvek trudimo da im vrata ne otvaramo. Sada su u\u0161li zajedno sa virusom. <\/p>\n\n\n\n
Virus je sitan, ali ne prolazi kroz masku, mo\u017ee se isprskati i uni\u0161titi, mo\u017ee se skinuti sa ruku sapunom. Nevidljiv je, ali je materijalan, obitava tu negde, ve\u0107 znamo gde sve mo\u017ee biti i napadamo ga, ne damo da nam pri\u0111e. Ako nam pri\u0111e i napadne nas, znamo da nismo sami \u2013 cela dr\u017eava, ceo svet se organizuje da nam pomogne; nismo sami jer nismo jedini zara\u017eeni, ima nas vi\u0161e, bori\u0107emo se zajedno. Ne zna se jo\u0161 dobro borbena mo\u0107 ovog sitnog neprijatelja, ali se u dovoljnoj meri razotkrio i kontranapad ljudi je uveliko krenuo.
Za razliku od virusa, njegovi saputnici, strah i bezna\u0111e, na\u0161i stari znanci koji su sad dobili novu priliku da nas spopadnu, nezgodniji su protivnici. Protiv njih ne poma\u017ee maska, alkohol i sapun, izolacija\u2026 \u010cak neke od mera koje \u010dinimo sa namerom da se za\u0161titimo od virusa mogu da otvore prostor ovim starim neprijateljima, tako\u0111e nevidljivim i opasnim, da se za kratko vreme nasele u na\u0161im du\u0161ama, na primer izolacija ili intenzivno informisanje. Okolnosti u kojima \u017eivimo naglo su se promenile, u vazduhu se pojavila pretnja i prirodno je \u0161to smo uznemireni, ali kada nemir postaje sve ve\u0107i, kad po\u010dne da nas zaposeda, \u010dini se kao da je na\u0161u du\u0161u napao virus i po\u010deo da je mu\u010di. Kako oja\u010dati \u201eimunitet\u201c du\u0161e? Kako se boriti i savladati na\u0161e stare neprijatelje koji su se sada razmahali i prete da nas zaposednu? Koja su na\u0161a \u201eantitela\u201c u borbi protiv \u201evirusa\u201c panike i o\u010daja?
\u010cega se bojimo? Da \u0107emo se zaraziti, da \u0107emo oti\u0107i u bolnicu, da \u0107emo ostati bez posla, bez novca, bez \u017eivotnih namirnica, bez za\u0161titnih sredstava, da \u0107emo dugo biti zarobljeni u ovome, da \u0107e se na\u0161 svet promeniti, da \u0107e se \u010ditav svet promeniti, da \u0107e nestati \u017eivot koji znamo i na koji smo navikli, kakav god bio\u2026 Da \u0107emo umreti, da \u0107e umreti ljudi koje volimo, da \u0107e sve nestati\u2026 Nekad ni ne znamo \u010dega se konkretno bojimo, samo ose\u0107amo bujicu straha, strepnje, panike, koja nas gu\u0161i, ne da nam da zaspimo, budi nas, uzlupava srce, gr\u010di mi\u0161i\u0107e\u2026 i stvara u\u017easan ose\u0107aj u glavi. Poplava straha se stvorila i preplavila nas, jedva dr\u017eimo glavu iznad vode. Ne mo\u017eemo da isplivamo jer kao da imamo tegove u sebi \u2013 to su tegovi o\u010dajanja, oni nas vuku dole, ka dnu. Zbog njih mislimo: Nema svrhe boriti se; ne vredi \u017eiveti; ovakav to ni ne zaslu\u017eujem; ne mogu ovo vi\u0161e da podnesem; bolje bi bilo da ne postojim\u2026 Tegovi o\u010daja vuku dole, ispod povr\u0161ine vode, nema vazduha, nema pogleda, sve je tamno\u2026 Nema vi\u0161e ni jasnih misli, samo to lo\u0161e ose\u0107anje koje preplavljuje, od panike do o\u010daja.
Sada je trenutak da potra\u017eimo pomo\u0107 prijatelja. Ko je na\u0161 najve\u0107i prijatelj? Mi sami. Onaj deo nas koji je veteran u ovoj borbi. Pre\u017eiveo je mnogo strahova i bezna\u0111a do sad. Vi\u0161e puta je isplivao iz poplave straha, oslobodio se tegova o\u010dajanja. Mo\u017eda mu je neko bacio pojas za spasavanje, ali on je bio taj ko ga je uhvatio, stavio na sebe, uzdigao glavu iznad vode, otka\u010dio tegove\u2026 Jer nije hteo da potone, \u017eeleo je ipak da vidi svetlo dana i svet u svim njegovim bojama, \u017eeleo je da \u017eivi i bude sre\u0107an, \u017eeleo je da pobedi ove neprijatelje za koje ne zna ni odakle dolaze, ni kada napadaju, na koje ranjivo mesto ga napadaju, kako izgledaju\u2026
Odgovori na ova pitanja bi nam dobro do\u0161li u prevenciji budu\u0107ih napada, ali oni se jo\u0161 uvek tra\u017ee, postoji ogromna literatura koja se time bavi, postoji psihoterapija, vera, razna u\u010denja\u2026 Ne postoji jedan odgovor, primenljiv za svakog. Sada nemamo vremena da pri\u010damo o svemu tome. Jedno pitanje zahteva odgovor sada: Kada strah i o\u010daj nalaze priliku za napad?
Situacija u kojoj se svi sada nalazimo je upravo jedna od onih u kojima ovi na\u0161i neprijatelji skoro da li\u010de na neke \u201epsihi\u010dke viruse\u201c – lako se razmno\u017eavaju, prenose i masovno nas napadaju. \u010cu\u010de oni u svakom od nas, svako ima u sebi tu \u201ePandorinu kutiju\u201c straha i o\u010daja koju se trudimo da dr\u017eimo pod klju\u010dem kako god znamo; kad se ot\u0161krine, brzo je zatvaramo, nekad nam pobegnu, pa ih guramo i vra\u0107amo, nekad lak\u0161e, nekad te\u017ee\u2026 Ali sada je sna\u017eni vetar korone otvorio i na\u0161u kutiju straha. Preostaje nam da ih hvatamo i pregledamo. One koji su nam sada zaista \u0161kodljivi i opasni vra\u0107amo i zaklju\u010davamo u kutiju. Neki nam mogu biti i korisni.
Pregledajmo strahove koje imamo. Da li je strah da \u0107emo se zaraziti za odbacivanje? Ili strah da \u0107emo biti izolovani? Da mo\u017eemo ozbiljnije oboleti? Da \u0107emo biti prinu\u0111eni da vi\u0161e brinemo na\u0161oj deci i roditeljima? Da mo\u017eemo biti ugro\u017eeni nedostatkom novca, gubitkom redovnih prihoda, posla? Da \u0107e se na\u0161a dnevna rutina izmeniti? Da je budu\u0107nost neizvesnija nego ina\u010de? Ove brige su realne. U tom slu\u010daju pomo\u0107i \u0107e nam logi\u010dno razmi\u0161ljanje ili, jednostavno re\u010deno, na\u0161 zdrav razum koji ka\u017ee: \u0160ta mo\u017eemo da uradimo povodom svega toga? Po\u0161to nad ovim stvarima imamo bar delimi\u010dnu kontrolu (makar i malu), postoje na\u010dini prevazila\u017eenja ili umanjenja problema – razloga za strah, pa time i samog straha. Na primer, mo\u017eemo preduzeti mere opreza da se ne zarazimo i mere le\u010denja ako se zarazimo; informisati se na pouzdanim izvorima; mo\u017eemo se obratiti za pomo\u0107 prijateljima, institucijama, organizacijama ako smo u egzistencijalnom riziku (ljudi su sada solidarni, sve formalne i neformalne dru\u0161tvene grupe, od dr\u017eave do kom\u0161iluka, usmerene su na pru\u017eanje pomo\u0107i ugro\u017eenima); mo\u017eemo uspostaviti dnevnu rutinu na druga\u010diji na\u010din – reorganizovati svoje uobi\u010dajene aktivnosti, \u010dak ih obogatiti. Ovo je va\u017ena stvar, a pri tome u potpunosti od nas zavisi, pa se mo\u017eemo malo i zadr\u017eati na tome.
Potrebno je da nam deo dana bude ispunjen obavezama (njih je dobro zadr\u017eati ili stvoriti, potpuna dokolica je u ovo vreme naro\u010dito rizi\u010dna). Korisno je napraviti i plan obaveza, za slede\u0107i dan, nedelju; njihovo ostvarenje donosi zadovoljstvo postignu\u0107a. Jo\u0161 va\u017enije, smanjuje se neizvesnost budu\u0107nosti i strepnja zbog neizvesnosti, smanjuje se i ose\u0107aj gubitka kontrole nad sopstvenim \u017eivotom, jer kontrolu ipak uspostavljamo planiranjem aktivnosti i organizacijom vremena. Sada se u redovne akivnosti mo\u017ee smestiti ono \u0161to volimo da radimo, u \u010demu u\u017eivamo, \u0161to nas ispunjava i predstavlja na\u0161u hranu za du\u0161u, za \u0161ta nismo imali vremena ranije. Sad ve\u0107 vidimo da prilago\u0111avanje na nove okolnosti ne mora biti te\u0161ko ako u novim okolnostima na\u0111emo priliku za ostvarenje na\u0161ih potreba, naro\u010dito onih koje smo zapostavili, potreba na\u0161e du\u0161e. Pritom, zadovoljstvo koje osetimo u du\u0161i ja\u010da i na\u0161e telo jer su oni neraskidivi. Samo \u0161to je na\u0161a du\u0161a tajanstvenija, diskretna, ume da suzbije svoje potrebe i da pati u ti\u0161ini, da i ne primetimo njenu patnju.
Komunikacija sa ljudima koji su nam zna\u010dajni je jo\u0161 ne\u0161to jako va\u017eno za \u0161ta sada imamo vi\u0161e vremena; ona je blagotvorna ina\u010de, a sada pogotovo. Pri\u010damo, delimo smeh i strah sa drugima, pazimo na one koje volimo, oni paze na nas. Ako se ne smemo grliti, mo\u017eemo se voleti o\u010dima i glasom, re\u010dima – putem telefona, skajpa, fejsbuka\u2026 (nekad smo imali samo pisma, odgovor smo \u010dekali danima). Izolacija o kojoj se govori je fizi\u010dka barijera, ne mora biti dru\u0161tvena, ima na\u010dina za kontakt, ne treba ga gubiti. Iskusili smo, bar nekad, i izolaciju od ljudi (pravu dru\u0161tvenu izolaciju), znamo koliko nam je bola nanela. Ljudi su se, mo\u017eda nekad, prema nama ophodili kao da smo zara\u017eeni, sklanjali se od nas, nisu nas prihvatali\u2026 Zatvarali smo se u svoje svetove, u samo\u0107u. Znamo da to nije dobro re\u0161enje. Uspeli smo da iza\u0111emo u svet, da u kontaktu sa ljudima potvrdimo svoje postojanje, da zavolimo i da nas zavole, da nas po\u0161tuju i da sebe po\u0161tujemo. Ljudi su nam va\u017eni, ako kontakt sa ljudima nosi i rizik od povre\u0111ivanja, taj rizik moramo prihvatiti. Ograni\u010davnje kontakta koje se od nas tra\u017ei odnosi se na fizi\u010dki kontakt, ne na emotivni. \u010cak i ako nam se desi da odemo u karantin ili u bolnicu, ljudi \u0107e biti oko nas i brinu\u0107e za nas, verujmo im. A oni koji nas vole, a nisu sa nama, misli\u0107e na nas i \u010dekati da se vratimo. Imamo ljude koji nas vole, kojima smo zna\u010dajni i koji su nama zna\u010dajni. U te\u0161kim vremenima se ljubav lak\u0161e iskazuje, jer nam je svima potrebna, a tada se \u010de\u0161\u0107e i prisetimo koliko nam zna\u010di, pa pozovemo telefonom starog prijatelja da vidimo kako mu je sad. Jake veze koje imamo sa decom, roditeljima, supru\u017enicima, prijateljima, ro\u0111acima, koje se u svakodnevnoj kolote\u010dini pretvore u pozadinski \u0161um, u stalnu scenografiju na\u0161eg \u017eivota, pa ih uzimamo zdravo za gotovo, kao ne\u0161to \u0161to se podrazumeva, u kriti\u010dnim okolnostima postaju aktivne, jer smo ranjiviji i otvoreniji za emotivnu razmenu koja nam ispunjava du\u0161u i \u010dini nas sre\u0107nijim i ja\u010dim. U kriznim vremenima \u0107emo pre do\u017eiveti i pa\u017enju, ljubaznost, solidarnost drugih ljudi, \u010dak potpuno nepoznatih, a pre \u0107emo je i iskazati \u2013 kom\u0161iji, prodavcu, slu\u017ebeniku koji i sad mora da bude na svom radnom mestu\u2026 Aktivna razmena pa\u017enje i ljubavi, obi\u010dno potcenjena, sada pokazuje koliko je va\u017ena. Ne mo\u017eemo ne osetiti kako ona hrani na\u0161u du\u0161u; mo\u017eda ne znamo da time oja\u010dava na\u0161e telo, ali smo sigurno iskusili kako osmesi, smeh i suze koje delimo sa drugima opu\u0161taju njegov gr\u010d.
Kada ispitamo neke svoje strahove, mo\u017eemo prona\u0107i da nas oni vode dobrim putem, dalje od stvarnih opasnosti, a ka stvarnim izvorima sre\u0107e. Koji strahovi su besmisleni, a pored toga opasni za na\u0161 \u201edu\u0161evni imunitet\u201c? Svi oni koje mo\u017eemo nazvati \u201eapokalipti\u010dnim\u201c \u2013 koji se odnose na kraj ljudskog postojanja, kraj sveta, kraj svega, nestanak\u2026 I ovi strahovi \u010du\u010de u nama, zatvoreni u \u201ePandorinoj kutiji\u201c, a sad su se razmahali. Sa njima se te\u0161ko mo\u017eemo boriti jer nemamo oru\u017eje, nemamo kontrolu nad potencijalnim opasnostima koje ovi strahovi \u201evide\u201c \u2013 nad virusom koji \u0107e pobiti celu ljudsku populaciju ili deo nje (a mo\u017eda je ba\u0161 zato namerno i stvoren), nad asteroidima koji \u0107e uni\u0161titi planetu Zemlju, nad atomskim bombama kojima \u0107e ljudi uni\u0161titi ceo \u017eivi svet\u2026 Nemamo Nojevu barku za ove situacije. Ona je smi\u0161ljena kada je jedna od najstra\u0161nijih apokalipti\u010dnih ideja bila potop celog sveta. Sada ima raznolikih na\u010dina uni\u0161tenja, ali starozavetni potop nam govori da su se ljudi uvek pla\u0161ili kraja sveta, od kad je sveta. I raspla\u0161ivali sebe smi\u0161ljanjem i pri\u010danjem pri\u010da, praznili svoj strah proricanjima, preno\u0161enjem na druge \u2013 kada ispri\u010date drugome stra\u0161nu pri\u010du ili proro\u010danstvo, sa sebe ste skinuli deo straha i predali ga drugome. Uprkos svim apokalipti\u010dnim predskazanjima i strahovima ljudi u vekovima iza nas, kraj sveta se jo\u0161 nije dogodio. Po svemu sude\u0107i, ne\u0107e ga izazvati ni koronavirus. Sve poruke koje nam predvi\u0111aju apokalipsu (\u010desto udru\u017eene sa teorijama zavere) koje sti\u017eu do nas i bude nam ove strahove (zato su i stvorene), treba obrisati, kao kada nepotrebni sadr\u017eaj na kompjuteru ili mobilnom telefonu bacimo u korpu za otpatke \u2013 pritisnemo \u201cDelete\u201c. Kao \u0161to smo na ure\u0111aju oslobodili memoriju, tako smo sebi oslobodili razum. Ne tra\u017eimo po internetu ove sadr\u017eaje, ne \u010duvajmo ih, oni hrane na\u0161 najve\u0107i strah, onda on raste, a slobodne \u201ememorije\u201c je sve manje, na\u0161i resursi su oslabljeni, na\u0161 kompjuter – na\u0161 razum je napao ozbiljan virus. Da li \u0107emo ipak nestati, pitamo se. Ko to zna? Ali sada nismo ni blizu toga. Ako ikada budemo, pri\u010da\u0107emo tada o tome.
Za sada, pobedimo ove dosadne ali vrlo nezgodne neprijatelje koji prete da ugroze na\u0161 du\u0161evni mir i snagu sa kojom smo se borili i pobe\u0111ivali velike probleme ne tako malo puta do sad, uprkos strahovima i povremenim padovima. Setite se tih pobeda, setite se \u0161ta vam je pomoglo u njima, ali pre svega, setite se svojih snaga kojima ste izneli te pobede. Ako vam je potrebno podse\u0107anje na va\u0161e snage, ako \u017eelite da sa nekim podelite svoj nemir i da ne budete sami sa njim, javite se mejlom Udru\u017eenju i pomo\u0107 prijatelja Udru\u017eenja \u0107e vam biti na raspolaganju, putem telefona, svakog dana u periodu od 18 do 19 \u010dasova, po dogovoru.<\/p>\n\n\n\n
Biljana Talijan Vasi\u0107, psiholog, saradnik UOSI<\/code><\/pre>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"STRAH I BEZNA\u0110E \u2013 STARI NEPRIJATELJI U NOVOM NAPADU Situacija u kojoj smo se na\u0161li zbog pandemije koronavirusa otvorila je vrata da pored virusa u\u0111u i na\u0161i stari neprijatelji sa kojima se stalno borimo. Nekad ih oteramo, znaju da se vrate; nekad ih pobedimo, nekad oni nas savladaju. Svejedno se uvek trudimo da im vrata […]<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1896,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":[],"categories":[1],"tags":[],"_links":{"self":[{"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1895"}],"collection":[{"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1895"}],"version-history":[{"count":3,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1895\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1899,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1895\/revisions\/1899"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1896"}],"wp:attachment":[{"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}