{"id":3145,"date":"2023-12-28T21:55:34","date_gmt":"2023-12-28T21:55:34","guid":{"rendered":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/?p=3145"},"modified":"2023-12-28T21:56:07","modified_gmt":"2023-12-28T21:56:07","slug":"radionice-stresno","status":"publish","type":"post","link":"http:\/\/uosi-beograd.org.rs\/en\/radionice-stresno\/","title":{"rendered":"Radionice Stres(NO)"},"content":{"rendered":"

Udru\u017eenje osoba sa invaliditetom beograd je organizovalo ciklus radionica Stres(NO) koje su se bavile uzrocima, posledicama i prevencijom stresa na radnom mestu i u \u017eivotu.<\/p>\n\n\n\n

Radionice su odr\u017eane u okviru projekta “Osna\u017eeni mo\u017eemo napred” podr\u017eanog od Sekretarijata za socijalnu za\u0161titu Beograd.<\/p>\n\n\n\n

Radionice su se odr\u017eale u setu od 10 radionica, svaka po dva sata.<\/p>\n\n\n\n

  1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , prva radionica: ,,Izvori stresa na radnom mestu “, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

    Dana 06.11.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je prva radionica, onlajn, preko zoom aplikacije, na temu izvora stresa na radnom mestu. Radionica je zapo\u010deta kratkom ve\u017ebom relaksacije odnosno dubokog disanja, sa ciljem opu\u0161tanja prisutnih i usvajanja tehnika za relaksaciju od stresa. U\u010desnici su usvojili znanja o tome \u0161ta je stres i koji su individualni, grupni i organizacijski nivoa stresora. Grupa je stekla uvid da je posao jedan od naj\u010de\u0161\u0107ih i najve\u0107ih uzro\u010dnika stresa kod ljudi i da se ne mo\u017ee u potpunosti eliminisati, ali mo\u017ee biti umanjen.<\/p>\n\n\n\n

    1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , druga radionica: ,,Klasifikacije stresora “, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

      Dana 11.11.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je druga radionica na temu klasifikacije stresora, hibridnog tipa – u prostorijama Udru\u017eenja osoba sa invaliditetom ,, Beograd “, ul. Dragoslava Srejovi\u0107a br. 8a i onlajn, preko zoom aplikacije. U\u010desnici su upoznati sa naj\u010de\u0161\u0107e kori\u0161\u0107enim klasifikacijama stresora u literaturi. Najistaknutija predstavlja kombinaciju dve, Vajnberga i saradnika kao i Kartrajta i Kupera i odnosi se na faktore stresa koji poti\u010du od samog posla, uloge u organizaciji, me\u0111uljudskih odnosa na radnom mestu, razvoja karijere, organizacijskih i izvanorganizacijskih stresora, a edukovani su i informisani i o medicinskom, klini\u010dkom i organizacijskom pristupu prou\u010davanja stresa na radnom mestu.<\/p>\n\n\n\n

      1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , tre\u0107a radionica: ,,Faktori stresa koji poti\u010du od samog posla “, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

        Dana 15.11.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je tre\u0107a radionica, onlajn, preko zoom aplikacije, na temu faktora stresa koji poti\u010du od samog posla. U\u010desnici su edukovani i informisani o faktorima stresa koji poti\u010du od samog posla grupisanjem u tri celine koje se odnose na fizi\u010dke uslove na radu, radne zahteve\/preoptere\u0107enost i radno vreme\/smenski rad. Savladali su nepovoljne\/povoljne fizi\u010dke uslove na radu ( uticaj buke, vibracija, visokih\/niskih temperatura, vla\u017enosti vazduha, radnih prostorija, osvetljenja, provetrenosti kao i uticaj prirodnih elemenata na psihofizi\u010dko zdravlje zaposlenih – zelenila, boja, dekoracija), zatim radne zahteve\/preoptere\u0107enost ( kvantitativno i kvalitativno radno preoptere\u0107enje, tzv. emocionalni rad, kognitivne, psihomotorne i fizi\u010dke radne zahteve\/preoptere\u0107enost ) i uticaj radnog vremena\/smenskog rada ( radno vreme od 8-16\/9-17\/re\u0111e 7-15 sati, radna nedelja od 40 radnih sati\/ pet radnih dana; rad u smenama – fiksne smene manje stresne u odnosu na rotiraju\u0107e, rad u no\u0107nim – napor no\u0107nog rada i dnevnog ,, odmora “, smene od 12 sati gde se sve re\u0111e primenjuje model – 12 sati rad\/24 odmor\/12 sati rad\/48 sati odmor – uticaj na zaposlene, njihove porodice, zdravlje, socijalni \u017eivot, zadovoljstvo poslom, op\u0161te blagostanje ).<\/p>\n\n\n\n

        1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , \u010detvrta radionica: ,,Uloge u organizaciji kao izvor stresa”, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

          Dana 25.11.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je \u010detvrta radionica na temu uloga u organizaciji kao izvora stresa, hibridnog tipa – u prostorijama Udru\u017eenja osoba sa invaliditetom ,, Beograd “, ul. Dragoslava Srejovi\u0107a br. 8a i onlajn, preko zoom aplikacije. Obja\u0161njen je pojam radne uloge kao obrazaca pona\u0161anja koji se o\u010dekuje od zaposlenog na odre\u0111enoj radnoj poziciji. U\u010desnici su uvideli koje sve uloge svi imamo u \u017eivotu ( roditeljska, bra\u010dna, profesionalna i dr. ) i spoznali da navedene uloge nose setove razli\u010ditih pona\u0161anja. Informisani su o svrsi uloga u organizaciji \u010dime se zaposleni uvode u red i olak\u0161ava se predvidljivost njihovog pona\u0161anja. Edukovani su o formalnom putu kao naj\u010de\u0161\u0107em izvoru informacija o zadacima zaposlenog na odre\u0111enoj radnoj poziciji ( sar\u017eaj potpisanih radnih ugovora, pisana komunikaciji sa nadre\u0111enima – na papiru, elektronskim putem kroz mejlove, porukama na mre\u017eama – npr. vajber ) i o neformalnom putu dobijanja informacija koje bli\u017ee defini\u0161u njihovu radnu ulogu ( npr. usmena uputstva pretpostavljenih, neformalni razgovori sa kolegama, osobama van organizacije – recimo sa kupcima ). Nadalje, savladali su neodre\u0111enost radne uloge koja se ogleda u nejasnim standardima uspe\u0161nosti, nedostatku resursa, nedostatku informacija o na\u010dinu obavljanja posla ( promena vlasni\u010dke strukture, uvo\u0111enje novih tehnologija i time manjka obuke ili neadekvatnosti obuke ), zatim problem tzv. konflikta uloga ( dobijanje razli\u010ditih informacija od zna\u010dajnih osoba, dobijanje protivre\u010dnih instrukcija od strane iste osobe, zaposleni \u017eeli da obavi posao druga\u010dije nego \u0161to je u opisu posla uobi\u010dajeno ) kao i preoptere\u0107enost uloge ( o\u010dekivanje da zaposleni uradi vi\u0161e u odre\u0111enom vremenu nego \u0161to mo\u017ee ili o\u010dekivanje da zaposleni vr\u0161i vi\u0161e razli\u010ditih uloga na poslu ). Informisani su i o odgovornosti koja se svrstava u ovu grupu stresora iako nije u direktnoj vezi sa radnom ulogom, stepenovanju nivoa odgovornosti kada su u pitanju stvari, resursi ( finansije, tehni\u010dka oprema ) i kada su u pitanju ljudi. Uo\u010dili su da povi\u0161en stres kod zaposlenih izaziva i premalo i previ\u0161e optere\u0107enja kao i premalo i previ\u0161e odgovornosti i da je optimum optere\u0107enja kao i odgovornosti najmanji izvor stresa za zaposlene.<\/p>\n\n\n\n

          1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , peta radionica: ,,Me\u0111uljudski odnosi na radnom mestu”, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

            Dana 29.11.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je peta radionica, onlajn, preko zoom aplikacije, na temu me\u0111uljudskih odnosa na radnom mestu kao faktora stresa. U\u010desnici su edukovani o stresorima iz navedene grupe odnosno o socijalnoj podr\u0161ci unutar radne grupe koja ubla\u017eava efekte stresa kada je posao te\u017eak\/monoton\/emocionalno zahtevan i o poja\u010davanju stresa i ose\u0107aja izolacije kada je grupa nezainteresovana za saradnike, zatim o stilu liderstva odnosno o va\u017enosti odnosa zaposlenog i \u0161efa, izvoru stresa ukoliko \u0161ef ne podr\u017eava zaposlene, pokazuje nekonzistentno pona\u0161anje, daje neadekvatne smernice za rad, kreira perfekcionisti\u010dko okru\u017eenje, pokazuje nebrigu, stavlja fokus na negativna a ne na pozitivna postignu\u0107a, na dalje o kohezivnosti i konfliktima unutar grupe – stres ubla\u017eava grupna kohezija i interpersonalno poverenje dok \u010desti konflikti unutar grupe dovode do frustracija i nezadovoljstva, obja\u0161njen je otvoren konflikt kada jedna ili dve strane verbalizuju postojanje konflikta i obja\u0161njen je skriveni konflikt o kojem se ne govori ve\u0107 se vidi kroz postupke strana u konfliktu i destruktivan je ne samo po obe strane ve\u0107 i po radnu grupu odnosno tim kojem strane u konfliktu pripadaju, obja\u0161njeni su izvori konflikta – nezdrava kompeticija kada se ciljevi sa jedne strane ostvare uz onemogu\u0107avanje ostvarenja ciljeva druge strane, zatim netrpeljivost dve osobe i funkcionalni konflikt koji predstavlja konstruktivno neslaganje unutar grupe koji u razgovoru vodi re\u0161enju konflikta \u0161to dovodi do benefita, ose\u0107aja zajedni\u0161tva i kohezije, potom o seksualnom uznemiravanju kao svakom verbalnom, neverbalnom i fizi\u010dkom pona\u0161anju koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica koje tra\u017ei zaposlenje kao i zaposlenog u sferi polnog \u017eivota, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poni\u017eavaju\u0107e ili uvredljivo okru\u017eenje kako se defini\u0161e u na\u0161em Zakonu o radu, ukazano je na neprepoznavanje takvog pona\u0161anja od strane organizacija, kolega i da \u017ertve koje su uglavnom \u017eenskog pola takva pona\u0161anja ne prijavljuju ili iz straha od gubitka posla, osvete, nade da \u0107e uznemiravanje prestati, a kada napuste posao ostaju psiholo\u0161ke traume, obja\u0161njeno je da takvo pona\u0161anje uvek ima izrazito negativne posledice po \u017ertvu ( anksioznost, depresija, povi\u0161en distres, izra\u017eenija namera da se napusti organizacija ) i ukazano je da ponekad ima i tzv. ,, montiranih ” slu\u010dajeva i kao poslednje o mobingu kao specifi\u010dnom obliku agresivnog pona\u0161anja na radnom mestu kada jedna osoba ili grupa psihi\u010dki zlostavlja i poni\u017eava drugu osobu \u0161to ima za cilj ugro\u017eavanje ugleda, \u010dasti, ljudskog dostojanstva i integriteta, sve do eliminacije sa posla, a posti\u017ee se malicioznim glasinama, neosnovanim i hroni\u010dnim optu\u017ebama, pretnjama, zastra\u0161ivanjem, ucenama, diskreditovanjem, izolovanjem i ostavlja jako te\u0161ke posledice po \u017ertvu i njeno psihofizi\u010dko funkcionisanje a ima i negativan uticaj na efikasnost organizacije.<\/p>\n\n\n\n

            1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , \u0161esta radionica: ,,Razvoj karijere”, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

              Dana 02.12.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je \u0161esta radionica na temu razvoja karijere, hibridnog tipa – u prostorijama Udru\u017eenja osoba sa invaliditetom ,, Beograd “, ul. Dragoslava Srejovi\u0107a br. 8a i onlajn, preko zoom aplikacije. Grupa je savladala stresore povezane sa karijerom koji se odnose na nesigurnost zaposlenja kao i na promociju i razvoj karijere odnosno efekat prebrzog kao i presporog napredovanja na tom planu. U\u010desnici su svojili znanja o problemu nesigurnosti zaposlenja kao jednom od najzna\u010dajnijih stresora u novom milenijumu – rad na odre\u0111eno vreme ( Ugovor o delu ), lizing radnika ( status zaposlenog u agenciji za zapo\u0161ljavanje, dok je radno anga\u017eovan kod poslodavca ), honorarni rad \u0161to izaziva strah od gubitka posla kao najo\u010diglednije posledice nesigurnosti i direktno poga\u0111a samopouzdanje zaposlenih, zdravlje, kvalitet \u017eivota, nekada pove\u0107ava privr\u017eenost organizaciji, jer zaposleni percipira da nema drugih alternativa. Stekli su uvid u stresore promocije i razvoja karijere, kada zaposleni ima do\u017eivljaj da presporo napreduje ( nedostatak prostora za napredovanjem – nejasni\/netransparentni kriterijumi za napredak \u0161to izaziva nezadovoljstvo, ose\u0107aj nepravde, ose\u0107aj da rad zaposlenog nije prepoznat\/cenjen \u0161to uti\u010de na samopouzdanje i mo\u017ee dovesti do napu\u0161tanja posla, davanja otkaza ) i kada zaposleni ima do\u017eivljaj da prebrzo napreduje ( unapre\u0111enje preko mogu\u0107nosti i ambicija zaposlenog, postavljanje na radno mesto koje zaposleni ne \u017eeli, za koje nema dovoljno znanja, ve\u0161tina \u0161to vodi dvostrukom gubitku za organizaciju kada se kvalitetan izvr\u0161ilac pretvori u osrednjeg ili lo\u0161eg rukovodioca ).<\/p>\n\n\n\n

              1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , sedma radionica: ,,Organizacijski nivo izvora stresa”, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

                Dana 06.12.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je sedma radionica, onlajn, preko zoom aplikacije, na temu organizacijskog nivoa izvora stresa. U\u010desnici su edukovani o sistemskim faktorima koji mogu negativno uticati na zaposlene uz poja\u0161njenje da organizaciju trebamo posmatrati kao sistem radnih uloga i grupa koje svojim politikama, procedurama, organizacionom kulturom mogu generisati razli\u010dite izvore stresa koji poga\u0111aju ve\u0107i broj zaposlenih. Informisani su o organizacijskoj kulturi koja se naj\u010de\u0161\u0107e kreira od ,, vrha ” na dole i cilj joj je homogenizacija zaposlenih radi lak\u0161eg upravljanja njihovim pona\u0161anjem; ukazano je koliko vrednosti koje se kreiraju uti\u010du na zaposlene – pozitivne kao \u0161to je timski rad, posve\u0107enost, kreativnost, inovativnost, stvaraju druga\u010diji radni ambijent nasuprot negativnim kao \u0161to su agresivnost, nasilje, diskriminacija, razli\u010dita nepovoljna pona\u0161anja i da je \u010de\u0161\u0107i slu\u010daj pojave diskriminatornog pona\u0161anja prema osetljivoj grupi – stariji radnici, homoseksualna orjentacija, nego gajenje kulture nasilnog i agresivnog pona\u0161anja; istaknuto je da se novozaposleni ili adaptira ili napu\u0161ta organizaciju u zavisnosti od njegovih vrednosti koje preferira; poja\u0161njeno je da organizacionu kulturu posmatraju kao verovanja, vrednosti, pretpostavke, nepisane norme koje su osnov za niz politika, re\u0161enja u praksi, postupaka u organizaciji kao \u0161to su npr. politika promocije, nagra\u0111ivanja kvaliteta, me\u0111uljudskih odnosa, stila liderstva. Na dalje su edukovani o organizacijskim promenama kao izvoru stresa – promene u strukturi organizacije kao \u0161to je uvo\u0111enje novog sektora, uvo\u0111enje novog radnog procesa kojim se mo\u017ee procenjivati radna uspe\u0161nost i time uticati na plate zaposlenih, vlasni\u010dke transformacije – spajanje dve kompanije, smanjenje broja zaposlenih – kod spajanja i akvizicije gde se dve kompanije spajaju i dominira finansijski mo\u0107nija, mo\u017ee do\u0107i do smanjenja broja zaposlenih \u0161to uzrokuje nesigurnost zaposlenja, ose\u0107anje tenzije i napetosti kada zaposleni ne znaju da li \u0107e otpu\u0161tanje pogoditi njihov sektor ili njih same dok kod zaposlenih koji ostanu u kompaniji postoje objektivni stresori koji se odnose na promene u samom poslu, tehnologiji, ve\u0107i obim posla; pojedinci pod stresom uvek pokazuju ve\u0107i otpor ka promenama. Upoznati su i sa ostalim organizacijskim stresorima koji se odnose na participaciju zaposlenih koji u hijerarhijskoj i birokratskoj strukturi organizacije imaju male mogu\u0107nosti da participiraju u odlukama koje su za njih va\u017ene \u0161to uti\u010de na njihov do\u017eivljaj pripadanja, zajedni\u0161tva i ukazano im je na neadekvatnu komunikacija izme\u0111u menad\u017eerskog i nemenad\u017eerskog osoblja koja povi\u0161ava stres – usmena komunikacija se mo\u017ee ,, zagubiti ” dok preterana pisana onemogu\u0107ava izvr\u0161iocu da obavi svoj posao usled preokupiranosti \u010ditanjem, te je balans usmenih i pisanih kanala komunikacije najbolje re\u0161enje. Uvideli su da svaki od navedenih faktora nije nu\u017eno izvor stresa ve\u0107 zavisi od zna\u010daja koji im pridaju zaposleni.<\/p>\n\n\n\n

                1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , sedma radionica: ,,Izvanorganizacijski izvori stresa”, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

                  Dana 09.12.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je osma radionica na temu izvanorganizacijskih izvora stresa, u prostorijama Udru\u017eenja osoba sa invaliditetom ,, Beograd “, ul. Dragoslava Srejovi\u0107a br. 8a. U\u010desnicima je poja\u0161njeno da stresni \u017eivotni doga\u0111aji, kojima smo svi izlo\u017eeni, remete svakodnevni \u017eivot pojedinca, njegove socijalne relacije i da iziskuju napore u procesu prilago\u0111avanja uz isticanje da takvi doga\u0111aji iako nisu u vezi sa poslom, izuzetno uti\u010du na pojedinca ( dati primeri – smrt supru\u017enika, \u010dlana porodice, razvod braka, fizi\u010dki napad, povreda, bolest, odlazak na odslu\u017eenje zatvorke kazne i sl. ). Informisani su o uticaju negativnih doga\u0111aja i na razliku kada su u pitanju nekontrolabilni doga\u0111aji ( smrt supru\u017enika ) i kontrolabilni ( planirano preseljenje ) koji izazivaju manje stresa. Ukazano je na krupne civilizacijske promene nastale poslednjih decenija koje su direktno uticale na polje balansa radnih i porodi\u010dnih uloga kod zaposlenih ( npr. rad \u017eena, ve\u0107i broj razvoda, produ\u017een \u017eivotni vek, ve\u0107i broj porodica sa jednim ili dva \u010dlana koji privre\u0111uju, pove\u0107ana potreba za pomo\u0107i oko \u010duvanja dece i starih ). Edukovani su o postojanju dve me\u0111usobno povezane situacije koje se odnose na balans poslovnog i privatnog \u017eivota, prva se ti\u010de konflikta izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota odnosno na konflikt uloga gde jedna uloga mo\u017ee ote\u017eati obavljanje druge i obrnuto, dok se druga ti\u010de facilitacije izme\u0111u privatnog i poslovnog \u017eivota kada situacija iz privatne sfere mo\u017ee pobolj\u0161ati situaciju na poslovnom planu i obrnuto.<\/p>\n\n\n\n

                  1. Program \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, set radionica \u201eStres(NO)\u201c , deveta radionica: Vitamin \u201eZ\u201c, realizatorka: Daniela Vujadinovi\u0107, dipl. specijalni pedagog<\/li><\/ol>\n\n\n\n

                    Dana 16.12.2023. godine, u okviru programa \u201eOsna\u017eeni mo\u017eemo napred\u201d, seta radionica pod nazivom \u201eStres(NO)\u201c , odr\u017eana je deveta radionica na temu uticaja vitamina ,,Z”, hibridnog tipa – u prostorijama Udru\u017eenja osoba sa invaliditetom ,, Beograd “, ul. Dragoslava Srejovi\u0107a br. 8a i onlajn, preko zoom aplikacije. U\u010desnici su usvojili znanja o blagotvornim efektima prirodnih elemenata na zdravlje zaposlenih. Upoznati su sa nau\u010dnim eksperimentom Ulriha ( 1984. g. ) \u010diji su rezultati pokazali da je postoperativni oporavak pacijenata bio br\u017ei, konzumirali su manje lekova protiv bolova i imali su bolje evaluacije od strane medicinskog osoblja ukoliko su im prozori bili okrenuti ka ,, zelenim ” povr\u0161inama, a ne ka urbanim zonama gde su se nalazile zgrade i gust i bu\u010dan saobra\u0107aj. Tako\u0111e, informisani su da odre\u0111ena istra\u017eivanja pokazuju da prisustvo ili kreiranje elemenata prirode oko i na radnom mestu ima pozitivan efekat na zadovoljstvo poslom kod zaposlenih, odvra\u0107a ih od tra\u017eenja drugog posla, uti\u010de na njihovu kreativnost, smanjuje stres i podsti\u010de op\u0161te blagostanje ( biljke u kancelarijskom prostoru, pristup ba\u0161tama, parkovima tokom pauze, pogled kroz prozor na ,, zelene ” povr\u0161ine ). Upoznati su da se menad\u017ementu, slu\u017ebama za ljudske resurse i arhitektama \u0161alju poruke da uklju\u010de \u0161to vi\u0161e elemenata prirode u radna okru\u017eenja, da podsti\u010du izlo\u017eenost zaposlenih ,, zelenilu ” tokom rada i pauza i da ohrabre zdrave \u017eivotne stilove.<\/p>\n\n\n\n